Fridrih Frebel (makedonski) 
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 23 đ Nivo: Pedagoški fakultet

S O D R Ž I N A
 
 
 
Voved...........................................................................................................................3
Idealističkata filozofija na Frebel............................................................6
Celta na vospitanieto..........................................................................................8
Glavni Frebelovi pedagoški principi...........................................................9
Svaćaweto na Frebel za instinktite kaj deteto..........................................12
Razvojni fazi kaj deteto......................................................................................13
Igrata i nejzinoto značewe...............................................................................14
Frebelovi darovi ................................................................................................15
Ulogata i značeweto na Frebel........................................................................19
Zaklučok..................................................................................................................21
Koristena literatura..........................................................................................23
V O V E D
Koga go spomenuvame imeto na Fridrih Frebel mislime, odnosno zboruvame za prviot čovek koj ja osnoval prvata predučilišna ustanova, detskata gradinka (Kindergarten). Možebi ako ne beše ovoj čovek, deneska nemaše da postojat ovie predučilišni ustanovi koi mnogu doprinesuvaat za vospitanieto i razvojot na decata do sedumgodišna vozrast.
Fridrih Frebel e čovek koj ni pokaža i dokaža deka predučilišnoto obrazovanie na decata e mnogu važno, a ova osobeno beše naglaseno koga započnal industriskiot presvrt, koj se odigral vo Evropa posle Francuskata Buržoaska revolucija. Togaš se pojavila potrebata od nova rabotna sila, što dovelo do zaposluvawe na ženite i do zapostavuvawe na decata od ranata vozrast, šie vospitanie tradicionalno bilo dovereno na majkata. Toa e ednata od pričinite što počnuvaat da se sozdavaat ustanovi za čuvawe i pripremawe za rabota so deca od predškolska i mlada školska vozrast, od koi samo nekoi imale pedagoški karakter.
Kaj Frebel možat de se najdat mnogubrojni sporedbi na deteto so mladite bilki, što dovelo do ideata za paradigmatski naziv na predučilišnata ustanova, usvoen skoro vo cel svet-detska gradinka. Ako se znae negoviot odnos sprema prirodata i veruvaweto vo zakonite koi so nea vladeat , za stavovite na deteto kako prirodno suštestvo, togaš toj naziv kako što izjavuva R.Gal nema samo alegoriska, tuku i realna smisla (Kamenov, 1999 str.94). Sekako sporedbata na deteto so bilkata denes ima smisla, ako so toa na eden metaforiski način saka da se ukaže na toa deka vo procesot na vospitanieto mora da se zemat vo predvid negovite osobini kako živo suštestvo, deka toa ne e vosok so koj nekoj formira nešto po svoja volja. Međutoa na može da se reče deka decata rastat prirodno kako bilki. M.Donaldson istaknuva deka decata ne se bilki so samo eden priroden način na rastewe. Tie se suštestva so bogati, raznovidni možnosti, suštestva so potencijal konečno da go nasočuvaat sopstvenoto razvivawe.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]